Правобранилаштво је орган којем је поверена заштита права одређених јавноправних субјеката, а пре свега државе. Правобранилаштво заступа државу или друге субјекте јавне власти, општине, градове и покрајине као странку у поступку пред судовима и органима управе, а такође делује и као правни саветник државе или других субјеката јавне власти, односно њихових органа.
Правобранилаштво има дугу традицију, јер његов развој отпочиње чим право у једном друштву достигне такав степен развоја у коме се прави разлика између имовине државе и имовине владара, те када се за старање о заштити имовинских интереса државе ангажују посебни државни службеници.
Прво историјски неспорно одвајање имовине државе од имовине владара одиграло се током трансформације римске републике у царство, током I века нове ере. Advocatus fisci римског права представљају претечу данас постојећих различитих облика правобранилаштва. Од тог времена па до данас, изузев у средњем веку, постоје државна правобранилаштва као посебни државни органи који врше правобранилачку функцију, односно делују као правни заступници државе у поступцима пред судовима или другим органима у остваривању њених имовинских права и интереса и као правни саветници другим државним органима и организацијама.
Правобранилаштво, као служба Попечитељства (министарства) финансија, постоји у Србији још од 19. века. Та функција је од 1839. године била поверена начелнику Одељења промишљености Попечитељства финансија, као и окружним казначејима (финансијски службеници при окружним начелствима), а од 1842. године правобранилачку функцију обавља нарочити државни службеник – Правитељствени фишкал, који од 1848. године носи назив Правитељствени правобранитељ.
Први пут је Правобранилаштво, као посебан државни орган, формирано у Краљевини Југославији, Законом о државном правобранилаштву од 15. јула 1934. године, као самостални државни орган којем је поверено заступање државе у судским и управним поступцима у имовинскоправним стварима, давање правних савета другим државним органима и предузимање мера за мирно решавање спорова вансудским путем.
Након Другог светског рата, у социјалистичкој Југославији, федерална држава, све републике и покрајине, као и јединице локалне самоуправе, имале су своја правобранилаштва, као органе којима је било поверено заступање ових „друштвено-политичких заједница“ у свим имовинскоправним стварима.
Данас у Републици Србији постоји Државно правобранилаштво, чија је надлежност одређена у остваривању једног сегмента извршне државне функције, тзв. правобранилачке функције, која се састоји у остваривању и заштити имовинских права и интереса државе кроз правно заступање и саветовање државе, односно државних органа и организација, а која је регулисана Законом о правобранилаштву. Поред Државног правобранилаштва, за послове правне заштите имовинских права и интереса Аутономне покрајине Војводине, њених органа, организација и служби основано је Правобранилаштво Аутономне покрајине Војводине.
Покрајинском скупштинском одлуком о Правобранилаштву Аутономне покрајине Војводине ( „Сл. лист АП Војводине“, бр. 37/14, 69/16 и 37/24), прописано је да Правобранилаштво Аутономне покрајине Војводине обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Аутономне покрајине Војводине у складу са Уставом Републике Србије, законом и другим општим правним актима.
Правобранилаштво Аутономне покрајине Војводине основано је 1952. године као Покрајинско јавно правобранилаштво. Први покрајински јавни правобранилац био је Марко Бачлија, који је ту функцију обављао у периоду од 1952. године до 1956. године, а након њега, функцију правобраниоца у Аутономној покрајини Војводини, вршили су:
- Матијашевић Жарко (1956-1967 године)
- Чолаков Миле (1967-1974 године)
- Шовш Јоаким (1974-1982 године)
- Вукашиновић Драгољуб (1982-1987 године)
- Вулетић Јулијана (1987-2005 године)
- Лазић Зорица (2005-2012 године)
- Томашевић Данијел (2012-2013 године)
- Пушић Гордана (2013-2017 године)
- Иванчић Весна (2017- 2024 године)
- Лидија Јарамаз – Лисица ( 2024 – на функцији)